|
GOVOR I JEZIK
 “GOVOR I JEZIK SU NAŠE ORUDJE I ORUŽJE”
...dva dela jednog celog, jedan iz drugog proizilaze i jedan bez
drugog ne mogu. Govor je jezik u akciji...
Poremećaje jezika i poremećaje govora klasifikujemo kao posebne
entitete.
INFO:
Prva reč označava početak semantičkog razvoja. Ta prva reč jeste
prvo značenje, prvo srašćivanje oznake i označenog, prva iskazana
misao, ali i prva rečenica. Najčešće, ta prva reč, koju dete
izgovori, jeste “Mama”. Ta reč je imenica, koja ima vlastitost. To
nije bilo koja žena, to je “moja” mama. Ta prva reč “mama” ima i
značenje rečenice, jer dete intonacijom nadoknadjuje nedostajuću reč,
u ovom slučaju glagol. Onda se nižu: tata, baba, deda... a zatim i
njihova konkretna imena – još jedna oznaka za nekog ili nešto. U
ovom periodu usvajanja maternjeg jezika, ranoj lingvalnoj fazi,
dogadja se još jedna čarolija: okolina počinje da obasipa dete
pitanjima: “Ko je to?”, i tako detetu ubacujemo u uho i
upitno-odnosne zamenice, koje su vezane za padeže, odnosno kojima
objašnjavamo odnose u okruženju. Sve ovo je, na uzrastu oko prve
godine, početak i morfološkog razvoja.
Sledeće što se javlja u razvoju govora odnosno usvajanju maternjeg
jezika jesu zajedničke imenice odnosno “imena” predmeta iz
neposrednog okruženja. Dete je radoznalo i verbalno komunicira, što
je okolini signal za novo pitanje: “Šta je to?”.
Dete dalje usvaja imenice vezane za hranu, zatim za telesnu šemu –
delove tela, zatim imenice vezane za životinje – igračke.
Dete, tokom prvih 18 meseci života, može da usvoji oko 100 takvih
imenica. Dete prvo usvaja imenice i otpočinje sa upotrebom glagola.
U periodu od 18-og do 24-og meseca, pridevi ostvaruju nagli porast.
Pojava glagola prouzrokuje reakciju okoline kroz pitanje: “Šta radi?”,
a pridevi izvlače pitanje: “Kakav je?”. Zatim slede prilozi, pa
zamenice, pa predlozi.
Sa pojavom glagola definiše se osovina imenica – glagol, odnosno
osovina subjekat – predikat i sada možemo da tvrdimo da dete ima
rečenicu. Sada se od proste rečenice ide ka poroširenoj rečenici:
imenica – glagol – imenica tj. subjekat – predikat – objekat.
Dalji razvoj ide u usvajanju odnosa kroz padeške sintagme i u
ovremenjavanju glagola, što znači da prezent dete polako prevodi u
futurski prezent, a zatim i u perfekat, što, takodje uslovljava i
usvajanje novih priloga, najpre za vreme, a kasnije i za mesto i
način, kao i usvajanje predloga.
Razvoj jezika i govora više ne može da se zaustavi. Godinu dana od
pojave prve reči, dete poznaje značenje oko 1000 reči, a izgovara
oko 250 reči, da bi do šeste godine života razumelo 13 000 reči, a
baratalo sa 2 500 reči. A kao odrasli, koristimo oko 4 000 reči, a
čak 300 do 400 hiljada reči možemo da razumemo čitanjem.
Govor podrazumeva: fonaciju, artikulaciju i suprasegmentnu strukturu
(tempo, ritam, akcentuacija,...). Jezik podrazumeva: leksiku,
semantiku, morfologiju, gramatiku i sintaksu.
Verbalna komunikacija medju ljudima zasniva se na govoru i jeziku.
Obzirom da govor i jezik nisu identični pojmovi, i poremećaje govora
i jezika klasifikujemo kao posebne entitete. Dakle, postoje
poremećaji govora i poremećaji jezika.
U poremećaje govora spadaju:
1. Dyslaliae:
- omisije,
- supstitucije,
- distorzije: interdentalni sigmatizam, lateralni sigmatizam,
nazalni sigmatizam, adentalni sigmatizam.
2. Nazalizacije:
- Rhinolalia apherta
- Rhinolalia clausa
3. Mucanje
4. Tachilaliae, Tachiphemiae i Bradilaliae
5. Dysarthriae
U poremećaje jezika spadaju:
1. Alaliae
2. Aphasiae
3. Dysphasiae
|
1.
Slikom do reči
2. Šta oni rade?
3. Ja čitam, ti pišeš, a on?
4. Jesam, bio sam i biću
Nove knjige u pripremi |
