KNJIGE: VeRa - Kabinet za glas, govor i sluh

SLIKOM DO REČI Knjiga “Slikom do reči”, autora Ranka i Vesne Vuković, je praktikum za rano savladavanje tehnike čitanja i pisanja, namenjen deci svih uzrasta, kako deci sa patologijom govora, tako i deci sa urednim govorno-jezičkim razvojem. Tako je knjiga namenjena i profesionalcima i roditeljima, za rad u specijalizovanim ustanovama koje se bave problemima dečjeg razvoja, i za rad kod kuće, ali i za predškolske ustanove koje rade sa decom urednog psihoa-afektivnog razvoja. Jezik i pismo su u nama kao univerzalni sistem znakova. Pismo ne ponavlja samo spoljno značenje reči, ono samo je znak, ono podstiče i radja reči. Čovek oduvek ima osećanje za prepoznavanje znakova i sposobnost označavanja stvari. Znak – slovo se javlja kao čovekova urodjena emanacija. Neograničena moć pisma, reči, odnosno jezika se opredmećuje instrumentom azbuke. Knjigu je izdao Kabinet za glas, govor i sluh “VeRa”, 1997, uz pomoć Fonda za otvoreno društvo, Beograd. Knjigu su recenzirali: prof. dr T.Jovanović, profesor Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu i doc. dr P.Stanković, docent Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Kognitivne sposobnosti deteta predškolskog uzrasta i njegova spremnost za edukaciju, već od 3. godine, su velike. Dete koje uči da čita u situaciji je da razmatra poimanje značenja, da stiče svest o jeziku, vlastitom mišljenju, da razvija intelektualnu samokontrolu i pripremi se za razvoj specifične vrste mišljenja kao što su logika, matematika i prirodne nauke. Čitanjem dete postaje svesno govornog jezika, jer slova na papiru su pisani oblik govora. Dete, na najraijem uzrastu, može da uvidi da je reč, izgovorena zvukovima, isto što i reč, napisana slovima, kao i da shvati da slovo odgovara odredjenom zvuku, odnosno da svaka fonema ima svoju grafemu, i da lako prihvati Adelungovo pravilo: “Piši kao što govoriš i čitaj kao što je napisano.” Pisanje zahteva viši nivo koordinacije i zrelosti deteta, te se sa obukom pisanju otpočinje tek kada je dete savladalo tehniku čitanja. KAKO? Kroz “rečnički” deo, dete obučavamo čitanju po fonetskom redosledu grupe glasova / slova, koji prati mesto i način tvorbe glasova, odnosno redosled po kome dete raspoznaje i usvaja glasove, a ne azbučnim ili abecednim redom. Počinjemo od vokala, preko nazala “M” i “N”, pa ploziva... da bismo izbegli konfuziju koju mogu da izazovu akustičke i artikulacione sličnosti glasova ( na pr.: “A” i “E”, “Č” i “]”). Druga razlika naše metode od ustaljenih školskih metoda je u tome što dete, uz ovaj priručnik, usvaja slogovno čitanje, a ne slovno, odnosno uči da čita slog koji je kombinacija kontinuiranog glasa na prvom i vokala na drugom mestu (“Ma”, “De”...). Smisao sloga se lakše usvaja jer dete, u dvosložnoj reči, treba da prepozna i poveže u značenje dva znaka / dva sloga, za razliku od “sricanja”, gde treba da pročita četiri znaka / slova (na pr.: KU - ]A ili K – U - ] – A). Da bismo detetu olakšali da razume pročitano, svaka reč je ilustrovana slikom. Tako, dete može lako da spoji oznaku – pročitanu dvosložnu reč sa označenim – slika, i da razume pročitan “tekst”. U “rečeničkom” delu priručnika, proširujemo smisao čitanja. Reči su, slikom i pismom, stavljene u kontekst rečenice. Kroz princip: jedna reč / jedna slika, dete upoznaje gramatičke promene koje jezik nosi, prepoznaje ih, dešifruje i pamti. Dete, najpre ”pročita ukoso”, po slikama, rečenicu. Zatim “prvi” red, u kome je prva reč ilustrovana, a ostale su napisane. Pa “drugi” red... do “petog” reda u kome su najmanje dve reči ilustrovane. Dete, dok čita, pamti nove reči i gramatičke oblike, i, na kraju knjige, ima rečnik bogatiji za tri do četiri stotine reči, izgradilo je i učvrstilo svih 30 glasova srpskog jezika, naučilo je da čita i... sada je spremno za pisanje. Opet ćemo se vratiti na početak knjige, na slovo “A”, i pokazati detetu kako da uvek na isti način ispisuje isto slovo.